|
|
|
|
XX1. Jazz Fest Sarajevo 2017.
31. oktobar - 05. novembar 2017.
Drugi deo
|
|
|
|
Trećeg novembra, četvrtog dana XX1. Jazz Festa Sarajevo, bilo je planirano da svoje koncerte održe Mats Gustafsson, William Parker & Hamid Drake, trio Hermia - Ceccaldi - Derrifourcq i "Kompost 3".
Počevši svoj koncert nešto ranije, od uobičajenog termina 19h, publici se prvi predstavio jedan od najzanimljivijih saksofonista današnjice Mats Gustafsson. U njegovom one man show nastupu Mats nas je oduševio svojim muziciranjem na bas saksofonu i instrumentu koji je on nazvao "plumber saxophone". Karakteristika njegove svirke je bio nekovencionalan pristup sviranju saksofona. Uzdasi, duvanje, škripa, jeka, perkusionstički tretman instrumenta, mnogo znoja, vode i energije oduševili su prisutnu publiku. Sedeo sam u prvom redu gledališta i umalo me nije "okupao" tokom svog nastupa. Iskusniji su se na vreme povukli u udaljenije redove(!).
Izveo je kompoziciju posvećenu čuvenom muzičaru Don Cherryju (koji mu je je bio i mentor dugi niz godina) kao i kompoziciju koja je bila varijacija na pesme Suomi naroda iz Laplanda, Švedska. Karakteristika njihove muzike su izuzetne melodije, iako nemaju ni jedan instrument, dakle isključivo vokalna muzika.
Inače Mats i sam iz Laplanda, više je ličio na nekog skinheda, onako nizak, plav, kratko ošišan u crnoj majici, farmerkama i martinkama. Odličan nastup i dobar uvod u ono što je sledilo.
Posle njega su trebali da nastupe William Parker - bas, flauta i Hamid Drake - bubnjevi, udaraljke, frame drum, no Parker se razboleo tako da je nastupio samo Hamid Drake. Visoki crnac, izgleda kao da je rođeni brat Whoopi Goldberg, u rasta majici i komotnim pantalonama, nosio je kapu koja je skrivala "dredove". Još pride tome se izuo iz japanki i ostao bos. Izveo je predivan set koji je prvo posvetio Muhar Richard Abrahamsu čoveku koji je doprineo razvoju "Advancement for Music" u Chicagu. Druga numera bila je verzija Max Roachove "The Drum Can Waltz Also" a kasnije je izveo i jednu dugu hipnotičku kompoziciju koja imala korene u afričkoj muzici.
Zatim je pozavo na binu Matsa Gustafsona i zajedno su odsvirali jedan set, za koji je Edin Zubčević (selektor festivala) rekao da će biti snimljen kao njihov drugi živi album. Prvi su snimili davne 1995. godine, a ovo im je bio tek drugi put da nastupaju kao duo.
Posle pauze od 75 minuta na binu je izašao trio Hermia - Ceccaldi - Derrifourcq iz Francuske / Belgije. Ništa nisam znao o njima pa me je svirka Manuela Hermia - saksofoni, Valentina Ceccaldia - violončeli i bubnjara Sylvaina Darrifourcqa zaintrigirala. Ono što smo dobili je izuzetno, metronomsko sviranje bubnjara Sylvaina koji je duša tria sa silnim zanimljivim detaljima. Ta preciznost, brzina i ideje su zaista privukle gledalište. Prosto je trebalo videti i čuti šta sve taj čovek radi za baterijom bubnjeva koje pretvara u udaraljke i druge egzotične instrumente. Takva energija je zaista bila za divljenje. Kompozicije su bile podugačke ali su se polako razvijale do odličnih završnica. Bis na koji su izašli bio je sasvim zaslužen. Dakle treba obratiti pažnju na njih a pogotovo na "zeca na navijanje", bubnjara Sylvaina!!!
Veče je okončao kvartet "Kompost 3" iz Beča. Kvartet mlađanih muzičara (truba, klavijature, bas i bubnjevi) obećavali su u početku, ali su me brzo odbili svojim zavijajućim zvukovima i ne prevelikom inventivnošću nastupa. Možda nisam trebao ali posle dve kompozicije napustio sam Dom policije i otišao u klub "Jazzbina" da čujem nešto standardniji ali uvek dobrodošli jazz.
Nastaviće se...
tekst - slobodan vlaketić
fotografije - XX1. Jazz Fest Sarajevo by Vanja čerimagić
|
|
|
|